Niko ti više ne sluša nikoga. Nema se strpljenja ni vremena. Današnji razgovor postaje nešto kao brzinski SMS: Ćmić? (Hoćemo li ići?). Štoš? (Što ćeš?) Totalna antidrama, čovječe. Jer čak i ako si fin ko ja pa malo zastaneš, ono kao saslušaš sugovornika, tu i tamo klimneš glavom ili vikneš "ma užas!" (što je fenomenalno jer čak i da nisi čuo što ovaj pili, danas je sve užas tako da ne moš falit), ti ga zapravo ne čuješ. Gledaš ga ko ribu u akvariju koja samo otvara usta. A ti si već u busu koji kreće za 5 i po sekundi s Pila, već kuhaš objed i karaš se s ukućanima. Opravdanje? Previše mi je informacija za današnji dan i moj ih mozak jednostavno odbija preuzeti. Mladi žive taj način komunikacije, njima je sve jasno. Stariji su koma.Oni imaju sve vrijeme ovog svijeta i nikako ne kontaju: Kako to nemaš vremena? Kako ti nije zanimljivo ono što oni pile? Kako to ne osjećaš sućut za njihovu povijest bolesti? Misliš li da ćeš ti bit drugačiji u starosti? U staračkom domu ovako ide spika između babe i đeda: Koliko imate godina? - 86. - Ajme, nikad vam ne bih dala. - Svejedno, ne bih ja ni mogo. Da, da, uvijek se nekako sve vraća na seks. Čovječe, on ima sto godina, umrijet će prekosutra, sve mu se osušilo, a on misli da ga ona pita može li još hebavat. Razgovaraju baka i unuk: Sinko, što se to čuje iz sobe? - Uključio sam traku da malo trčim. - Nemoj daleko, sad će ručak. Da, istina je da te starost zapravo vraća u djetinjstvo i da sve promatraš velikim, začuđenim, dječjim očima. I da ti je komunikacija svedena samo na egzistenciju. Jesi li jeo? Jesi li šro za danas? Jesi li odspavo popodnevni pižulet? Jesi li popio sve lijekove? Uključujući i one roze što ti ne mogu proć kroz grlo? U njihovom svijetu nesporazum je svakidašnja jadikovka, a opet sve nekako dođe na svoje. Pitanje "jesi li pišala" često postane "jesi li kišala (noge u kadinu)". Pa mu kaže: Ma ne, nije od potrebe to kišat (misli na leću), raspast će se samo od sebe. A postoje i neke standardne riječi koje su sasvim izgubile svoje prvotno značenje. Žena: Dragi, hoćeš doć u krevet? Muž: Neću, žao mi te. Žena: Zašto? Muž: Pereš, kuhaš, čistiš, ideš na poso, čuvaš djecu, još da te i ja hebem. Da, da, glagol koji se nekad vezivao za seks, sad je sinonim za gnjavažu, pilanu.I onda se misliš zašto je sve manje Hrvata pod kapom nebeskom. Nikome se ne da pilat! Ljudi više nemaju vremena ni za dvosmislene fore. Ne da mu se razmišljat što si ti, WTF, zapravo mislio pod onim "sve mu se osušilo". Kanavac? Rana na ruci? Ljepilo na prozoru? Aaaaa, kua? Hahahahaha, vrlo smiješno i još bi se smijo, ali mi ide pruga za Mokošicu. A ta ti pruga dolazi ko antibiotik – svako 6 sati. Vrhunac nesporazuma mi je kad sam u toj istoj pruzi i zvoni mob. Lijepo mu s druge strane govoriš da ne čuješ i da te zove poslije, ali kimak ne pušća. Što ti preostaje? Da, da, da, ma tako je, ahhahahaha, dobra fora, ajde pa čujemo se, ma užas, prokleta kiša, prokleti PDV, prokleti turisti, pas mater... A on ti je zapravo govorio: Ti si, Maja, prokleti moron. I onaj ti je objed jučer bio totalno šranje. Ni za prace. I da ne bi bilo nesporazuma, ne deri se u tom prokletom busu. Da, nesporazum je i što naša vlast nikako ne razumije svoje građane. A valjda nisu s nama u istom busu.Maja